Energetski balans prozora

Kada govorimo o energetskoj efikasnosti prozora, obično se smatra da su energetski efikasni oni prozori koji onemogućavaju da toplota napušta objekat. Međutim, u novije vreme energetski balans postaje prihvaćen kao koncept koji bolje objašnjava korisnost prozora u smislu većeg komfora i smanjenja emisija štetnih gasova koji neminovno nastaju kada se električna energija troši na grejanje ili hlađenje.

Gubitak toplote i provođenje sunčeve toplote

Energetski efikasni prozori koji poseduju nizak faktor gubitka toplote (U) smanjuju potrebu za grejanjem jer se toplota duže zadržava u objektu, te se ovaj tip prozora preporučuje za klime u kojima je najvažnija zaštita objekta od spolnje hladnoće, kao što je slučaj sa severom Evrope. Međutim, takav tip prozora nije najpogodiniji za toplije krajeve. U podnebljima u kojima se beleži veliki broj toplih dana jednako je važno da prozori mogu da provode sunčevu toplotu (SHG – solar heat gain) kako ne bi bilo potrebno uključivati grejanje tokom prelaznih godišnjih doba, budući da toplota sunca tada može biti dovoljna da greje objekat.

U najtoplijim krajevima prioritet je smanjivanje potrebe za korišćenjem rashladnih sistema i u tom slučaju najvažnije je da prozori ne prenose toplotu iz spoljne sredine u objekat, čak i ako će u neki slučajevima, tokom prelaznih perioda, to značiti da se objekat neće grejati korišćenjem spoljne toplote.

7 razloga da odaberete PVC stolariju

Od devedesetih godina prošlog veka do danas, na polju građevinske stolarije dominiraju prozori i vrata od PVC-a. Kada počinju renoviranje stana, kupci najčešće imaju dilemu da li je bolja PVC ili alu stolarija. Razloga za preporučivanje PVC stolarije je više, a navešćemo najvažnijih sedam.

 

1. Vek trajanja

To što su napravljeni od Polivinil hlorida koji je jedna vrsta plastike znači da PVC stolarija može da traje veoma dugo, znatno duže od drvene i metalne. Radi se o veoma izdržlivom materijalu koji se ne savija, ne krivi, ne ljušti se, otporan je na vremenske uslove, ne gubi bolju pod dejstvom UV zraka i ne menja konzistenciju pod dejstvom hemijskih preparata. Proizvodi od PVC-a ne rđaju i ne trule, niti su podložni napadima insekata. PVC stolarija može da traje više decenija, a da ne izgubi ništa od svog izgleda i svojstava.

2. Održavanje

Za razliku od drugih vrsta prozora i vrata, PVC stolarija traži vrlo malo, skoro minimalno održavanje. Pošto ona ne mora da se štiti i farba protiv trulenja i korozije, održavanje se svodi na povremeno brisanje prašine krpom koja je natoplenja deterdžentom. Nije na odmet i povremeno očistiti i nauljiti pokretne delove, okov, šarke i brave na prozorima, kako ne bi bilo neprijatnih zvukova i kako bi se još više produžio vek trajanja. Kupci nas često ptaju da li je PVC ili alu stolarija lakša za održavanje, a odgovor je da je najveća prednost PVC stolarije upravo lakoća održavanja.

3. Velika energetska efikanost (manji računi)

Na polju energetske efikasnosti, PVC stolarija je superiorna pošto je njena termo i akustična izolacija na najvišem nivou. Prozori se izrađuju od profila sa više komora (5-8), stakla su od dva ili tri panela između kojih se nalazi inertni gas, okov je vrhunski, što sprečava da se pojave pukotine i zazori između ramova, štokova i prozorskih ili vratnih krila kroz koje beži toplota iz unutrašnjosti prostorija. Manje curenje toplote donosi i manje račune za grejanje ili hlađenje. Osim energetske efikanosti PVC prozori smanjuju buku koja ulazi iz vana. Kada je efikasnost u pitanju, dilema PVC ili alu stolarija praktično ne postoji, jer alu je stolarija poznata po tome što dovodi toplotu u stan kada je napolju vrće, što sa PVC stolarijom nije slučaj.

4. Izgled i stil

PVC stolarija može da se proizvodi u velikom izboru boja i oblika. Proces proizvodnje je takav da se prozori mogu lako oblikovati i proizvoditi po želji, dizajneri imaju više slobode da izraze svoju maštu i da udovolje specifičnim potrebama klijenata. Profili mogu biti četvrtasti, polukružni, ovaljni, trouglasti ili nepravilni, mogu da se boje u svim mogućim bojama, kao i da se printaju razni dezeni (npr. može da se odabere izgled drveta) i šare.

5. Niska cena

Cena je niža iz više razloga:
Jeftinija je proizvodnja i proizvodnja može biti masovna, ali, kao što smo već naveli, vrlo lako može da se postigne i prilagođavanje (costumization) posebnim željama kupca bez velikih podešavanja proizvodnih linija;
Polivinil hlorid je relativno jeftin materijal;
Održavanje lako i jeftino;
Računi domaćinstva za grejanje su manji zbog bolje izolacije prostorija.

6. Bezbednost

PVC vrata i prozori su tako konstruisani i izvedeni da nude najveću moguću zaštitu. Ugrađuju se vrlo kompleksni sistemi za zabravljivanje i zaključavanje (brave, šarke, metalne poluge), što su sistemi koji omogućuju veliki stepen bezbednosti. Kako bi se bezbednost još više poboljšala, u sredini prozorskih profila se ubacuju metalne šipke (najčešće od galvanizovanog čelika), koje onemućavaju lomlenje i provalu.

7. Uticaj na životnu sredinu

Individualni potrošaći u sve većem broju postoju zabrinuti zbog uticaja čoveka na životnu sredinu i paze kakve proizvode kupuju, da li pogrešnom nabavkom ugrožavaju svoju okolinu, kakav je njihov CO2 otisak (carbon footprint). Ne samo pojedinci nego i države obraćaju više pažnju na ovu važnu materiju i reaguju tako da menjaju zakonske propise kako bi uticale na smanjenje štetnog delovanja. Samim tim što stolarija od PVC-a od ima veliku energetsku efikasnost, dobra izolaciona svojstva, poseduje mogućnost za recikliranje, nije toksična i ne zagađuje, sama se preporučuje kao dobar izbor za ljude koji misle o budućnosti naše planete. Iz ekološkog ugla, pitanje PVC ili alu stolarija takođe je jednostavno: oba materijala moguće je reciklirati, ali rudaranje radi dobijanja aluminijuma nanosi daleko više štete životnoj sredini.

Da li je PVC bezbedan materijal?

PVC je polimer – to je veliki molekul sastavljen od manjih molekula. Molekul polivinil hlorida (PVC) je sastavljen od Ugljenika (C), Vodonika (H) i Hlora (Cl). Ugljenik je osnovni element živog sveta i organske materije na zemlji, Vodonik je najrašireniji element u atmosferi koga svaki dan udišemo, tako da može da se kaže da su ova dva elementa potpuno neškodljivi. Jedino je hlor nepoznatica.
Njegova primena je vrlo raširena, na primer, gradska voda je u većini slučajeva tretirana hlorem, tako da ga pijemo svaki dan, u bazenima se isto tako baca hlor zbog dezinfekcije, koristi se u mnogim lekovima. On je opasan jedino ako je prisutan kao slobodan radikal, pošto kao takav vrlo lako ulazi u hemijske reakcije sa drugim elementima.

Proizvodnja Polivinil Hlorida

Hlor koji se koristi za proizvodnju PVC-a se izdvaja iz kuhinjeske soli (50% težine PVC-a je iz soli) čiji je hemijski naziv natrijum-hlorid (NaCl). Nizom procesa molekul soli se „cepa“ i dobijaju se Na+ i Cl- joni. Oni se još zovu i slobodni radikali, (ili samo radikali) i imaju osobinu da su hemijski vrlo reaktivni, posebno jon hlora. Ako je u blizini ljudska ćelija, pokužaće da se „veže“ i sa njom, i na taj način može da prouzrokuje kancer. Nisu problem slučajne izloženosti, ali ako se to dešava hronično kod nekih ljudi je moguća pojava raka.
Dalje u proizvodnom procesu za dobijanje PVC-a jon Cl- se vezuje sa etilenom ili acetilenom i dobija se Vinil Hloridni Monomer (VCM). VCM je vrlo zapaljiv i ekspolzivan gas, poseduje opojna svojstva (slično hloroformu). Treba ga vro pažlivo transportovati i skladirati. On sadrži radikalni atom hlora, i baš je ovo jedinjenje to koje podiže kontraverze u ekološkim krugovima. Ranije nije se znalo o njegovom kancerogenom efektu i radnici su bili svakodnevno izloženi dejstvu udisanja, a neki od njih su oboleli.
Vinil hloridni monomer se pod pritiskom utečnjava i kao takav se unosi u reaktor za polimerizaciju koji sadrži vodu i agense za suspenziju, koji pomažu (katalizatori) u burnoj reakciji polimerizacije da se dobije polivinil hlorid. Kada se VCM na ovaj način procesuira, dobija se molekul Polivinil Hlorida (PVC) koji je stabilan, inertan (ne ulazi u rekacije sa drugim jedinjenima) i vrlo bezbedan.

Drugi „opasni“ elementi u PVC-u

Plastifikatori (ftalati) koji se dodaju PVC materijalu da bi se dobila mekost i elastičnost. Oni su na listi Greenpeaca kao materijali koji bi trebalo da se zabrani, ali još nije dokazano da je štetan po ljudsko zdravlje.
Dioksin – kada Polivinil Hlrid gori na veoma visokim temperaturama oslobađa se dioksin koji je veoma toksičan i kancerogen.
PVC je materijal koji se upotrebljava za razne proizvode (stolarija, ambalaža, žice, kablovi, građevinski elementi, i td) već više decenija, tako da se slobodno može zaključiti da je to velo pouzdan i bezbedan materijal.
Ako je na početku njegove primene i bilo nekih industrijskih hazarda, sada su ti problemi rešeni i može mu se verovati.